Na prvi pogled izgleda da većinu pravila lične higijene znamo napamet, ali u praksi ponavljamo iste male greške iz dana u dan.

Tuširamo se, peremo zube, menjamo garderobu i ubeđeni smo da je sve pod kontrolom, dok zapravo zanemarujemo detalje koji najviše utiču na zdravlje kože, sluzokože i celog organizma.

Higijena ruku koje deluju čisto, a nisu

Ruke su verovatno najaktivniji deo tela tokom dana.

Dodirujemo ekran telefona, kvake, tastaturu, novac, javni prevoz, a zatim istim tim rukama trljamo oči, nameštamo kosu ili jedemo.

Ipak, ruke ne peremo uvek kada bi trebalo, već tek kada primetimo prljavštinu ili kada ulazimo u kuću.

Još jedna česta greška je da se oslanjamo isključivo na antibakterijske gelove.

Kada ih koristimo prečesto, posebno bez stvarne potrebe, narušavamo prirodnu barijeru kože i stvaramo osećaj zategnutosti, perutanja i peckanja.

Idealna navika je da sapun i voda budu osnovna rutina, a gel samo dopuna u situacijama kada nemamo pristup česmi.

Tuširanje i sapuni koji više štete nego koriste

Već dugo vlada uverenje da je svakodnevno tuširanje agresivnim gelovima znak besprekorne higijene.

U stvarnosti, previše sapuna može da skine prirodne lipide sa površine kože, pa ona postaje osetljiva, suva i sklona crvenilu.

Posebno je problematično kada celom telu prilazimo istim jakim gelom, bez obzira na tip kože.

Još veći problem nastaje kada zaboravljamo određene delove tela.

Pupak, iza ušiju, deo oko vrata, pregibi, kao i tabani, često se operu površno, uz brzi prelaz rukom ili sunđerom.

U tim zonama se zadržavaju znoj, sebum i mikroorganizmi, pa baš tu najpre nastaje specifičan miris koji ne uspevamo da prikrijemo parfemom ili dezodoransom.

Intimna higijena kao tabu tema svakodnevice

Kod intimne regije greške su još osetljivije, jer se o njima retko otvoreno govori.

Mnoge žene misle da je jači miris gela ili uloška jednako boljoj higijeni, pa biraju proizvode sa parfemom, bojom i dodatim mirisima.

Takve formule često narušavaju prirodan pH i floru, što može da dovede do peckanja, svraba i osećaja nelagodnosti u toku dana.

Muškarci sa druge strane ponekad potcene značaj svakodnevnog, strpljivog pranja celog intimnog područja, posebno posle treninga, trčanja ili rada u sedenju.

Znoj, trenje i uska garderoba zajedno stvaraju vlažnu i toplu sredinu, u kojoj bakterije i gljivice napreduju mnogo brže nego što mislimo.

Detaljnije savete o nežnom, a efikasnom pristupu intimnoj higijeni možeš pronaći na sajtu Intimno, gde su teme objašnjene razumljivim jezikom i bez suvišnih tabua.

@lilly_drogerie_official Znamo koliko je pravilna intimna nega važna i zato je naša farmaceutkinja ponovo tu da nam da savete i preporuke. 😊🤍 #LillyDrogerie #farmaceutsavetuje ♬ original sound – Lilly Drogerie

Usna duplja i navike koje utiču na dah

Najčešća greška u higijeni zuba je odlaganje zamene četkice. Kada vlakna izgube oblik, više ne skidaju naslage kako treba, već ih samo pomeraju po površini zuba.

Tada se stvara lažni utisak čistoće, dok se kamenac i dalje polako taloži uz desni.

Mnogi pritom zanemaruju jezik, iako se na njemu zadržavaju ostaci hrane i bakterije odgovorne za neprijatan zadah.

Nekoliko laganih poteza četkicom ili strugalicom za jezik ujutru i uveče može primetno da osveži dah, čak i kada ne menjamo nijedan drugi deo rutine.

Još jedan problem su vodice za ispiranje usta sa visokim procentom alkohola. One mogu da nadraže sluzokožu, isuše usta i privremeno prikriju problem, umesto da utiču na uzrok.

Za većinu ljudi mnogo su bolji izbor blaže formule u kombinaciji sa redovnim četkanjem i čišćenjem prostora između zuba.

Kosa, vlasište i donji sloj prljavštine

Dodirivanje kose rukama tokom dana izgleda kao bezazlena navika, ali se tako prenose masnoća, prašina i bakterije sa prstiju na vlasište.

Rezultat je da kosa deluje masno i slepljeno mnogo brže nego što bi trebalo, pa imamo utisak da je stalno prljava čak i kada nije.

Korišćenje prevelike količine šampona je još jedna tipična greška. Umesto što više pene, važnije je strpljivo masirati kožu glave i temeljno isprati proizvod.

Pravilan pristup je posebno značajan kod osetljive kože i kod osoba koje nose kapu, kacigu ili maramu veći deo dana.

Odeća, posteljina i sitnice koje zaboravljamo

Donji veš i sportska garderoba su u direktnom kontaktu sa znojem, ali se ponekad nose i po nekoliko puta, pod izgovorom da izgledaju čisto.

Time se produžava boravak vlage uz kožu, što pogoduje razvoju neprijatnog mirisa i iritacija, naročito u preponama i ispod pazuha.

Stopala kao često zaboravljen deo higijene

Stopala provode veći deo dana u zatvorenoj obući, a često ih peremo brzo i površno.

Posebno se zanemaruje sušenje između prstiju, iako je upravo tu koža najosetljivija na vlagu.

Kada se vlaga zadrži, povećava se rizik od gljivičnih infekcija, perutanja i svraba, čak i kod osoba koje uvek nose čiste čarape.

Dodatni problem je obuća koja ne diše i koja se ne provetrava.

Ako danima nosimo isti par patika, bez ubacivanja suvih uložaka ili pauze da se potpuno osuše, neprijatan miris će se vraćati koliko god da često peremo stopala.

Redovna promena čarapa, povremeno korišćenje pudera za stopala i izbor obuće koja omogućava cirkulaciju vazduha mogu da naprave veliku razliku.

Mali preokreti koji donose dugoročnu dobit

Većina ovih grešaka ne znači da vodimo lošu higijenu, već da nekim navikama nismo posvetili dovoljno pažnje.

Kada jednom primetimo da ruke ne peremo dovoljno često, da istu četkicu koristimo predugo ili da nismo menjali jastučnicu onoliko puta koliko bi bilo idealno, lakše je da uvodimo male, ali korisne promene.

Nije potrebno da potpuno promenimo svakodnevnicu. Dovoljno je da nekoliko navika prilagodimo svom tipu kože i tempu života.

Kada male korekcije postanu rutina, higijena prestaje da bude teret i pretvara se u jednostavan oblik brige o sebi. Tako štitimo zdravlje i svakodnevnu energiju.